OTOČAC – Kuda su navrli izbori za lokalnu samoupravu, tuda neke gospođe u gradu more još neke druge brige. Zabrinute su one, ne ćete vjerovati, za svoju - mačku. Mačka im prijeti da će postati veliki i skupi problem. Jer država se dosjetila da na mačku treba platiti ni manje ni više nego naknadu za komunalni otpad. Ništa novo i ništa originalno, „pecunia non olet“ (novac ne smrdi) rekao je davno, davno rimski car Vespazijan svomu sinu Titu kad je „tata“ odlučio uvesti porez na zahode. Eto, našao se neki novi Vespazijan nakon 2.000 godina i odlučio uvesti porez na kućne ljubimce, a gospođe su najviše zabrinute za svoje – mačke.
I tako, dok gospođe muku muče što sa svojim mačkama, babu Francu to ni najmanje ne zabrinjava. Kakv porez, kakvi bakrači! – Vidi tebe, tako munjenoga, e zač bi mene to brinulo? Ča bi ja imala škrbit siću toga? Pokušavamo joj pojasniti da je država odlučila da se mora plaćati naknada za komunalni otpad za mačke, pse, ribice, hrčke, majmunčiće, već tko što ima za kućnog ljubimca. – E tote san te čekala! – likuje baba. – Samo da znaš da ja podržavan državu da upelje taj porez, neka plaćadu gospe, neka. Koliko se ja u to razumin, porez će se plaćat na kućne ljubince. A ja ti takovi neman i gotovo. Ki ima toga vratarnjega kućnoga ljubinca, nek plati. Pošteno je to.
Pokušavali smo joj pojasniti da stvari nisu baš takve kako ih ona vidi, da i sama ima mačku i psa kod svoje kuće. – Samo da te isporavin, ja neman mačku, van macana. Eto, ako se porez mora plaćat na mačke, niki ni rekal da se mora plaćat i na macane. Sada smo pokušavali objasniti da je mačka rodni pojam za tu vrstu životinja, da se ne radi o spolnomu određenju, ma badava. – Vidi vako, da tebi tvoja baba kaže, moj macan Matan, tako mu ime, e, un meni ni kućni ljubinac. Ni edna mačka, koliko god san i imala ni mi bil kućni ljubinac. Kućni ljubinci moradu spat na kušunelu, a kod mene edva da i ja na njemu spin a ne mačkurina. Eto ti na, jopet ne moran platiti porez. A ti računaj kako oš.
Nismo odustajali tako lako, pojašnjavali smo joj da se ta naknada uvodi radi troškova održavanja čistoće, da ne bude nečisti od kućnih ljubimaca posvuda uokolo. – A jok, bila je ona tvrda, moj Matan kad ga uvati, un man pod šufinu, tamo se posmradi i lipo u prašinu zagrebe. O čemu ti divaniš, Bože mi prosti? Kakovo zagađenje? Zagađenje!?
I tako kako god mi okrenuli, baba Franca se domišljala, i to relativno uspješno, kako ona ne mora plaćati taj novi najavljeni „porez“. Na kraju je dodala: - Znaš ča, ja mislin da je to porez na budale, eto.
Što joj na to reći?
M. Kranjčević
PRINT
