PLITVIČKA JEZERA – I tako, dok ljudima nije dopušteno, pače – izričito je zabranjeno kupati se u Plitvičkim jezerima, to za ove male, i malo veće, divlje praščiće nije slučaj. Oni se mogu slobodno i koliko im srce hoće rashlađivati u svom jezercu, kaljužati se i baš poput svinje uživati u - toplom ljetu.
U čemu je sada štos? Zašto ljudi ne smiju, a divlji praščići smiju? Da ljudi mogu zagaditi vodu i time naškoditi sedri i procesima stvaranja sedre. Dobro, a što divlji praščići nisu isto tako prljavi? Što se ne kaže za nekoga da je zamazan k'o prase? Veli se. A i ti praščići sve drugo nego da mirišu, dapače imaju neki svoj opori svinjski „miris“. U tome je, vele, štos! Njihov miris i njihova prljavština je prirodna, prirodi ne škodi. Jer ti divlji praščići se ne mažu uljima s visokim faktorima zaštite, ne koriste dezodoranse, ne koriste lak za kočet, ne koriste drugu kozmetiku i slično. A sve to i te kako šteti prirodi. Kod divljih praščića toga ničega nema, zato oni smiju, a ljudi ne smiju.
Ako je tome tako, a jest, bi li se ljudi mogli kupati u Plitvičkim jezerima ako bi živjeli životom divljih praščića? Da se ne peru, da tuknu, da …
E na ovo pitanje znanost mora dati odgovor, a ona veli da je čistoća pola zdravlja, dok narod nastavlja: čistoća je pola zdravlja, a nečistoća ona druga polovica. Pa sada ti budi pametan.
M. K.
PRINT
